Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Saobraćajna geografija". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

SAOBRAĆAJNA GEOGRAFIJA

Osnovni pojmovi –

Saobraćajna infrastruktura, terminali, oprema, i mreže zauzimaju značajna deo prostora i sastavni su deo složenog prostornog sistema privredne i ljudske aktivnosti. Sa druge strane, kako je jedan od glavnih zadataka geografije da objasni prostorne veze između proizvodnje, distribucije i potrošnje. Zato sobraćaj postaje jedano od glavnih polja interesovanja jer svojom mrežom podržava logistički te veze. Tako se tokom prošlog veka iz ekonomske geografije razvila posebna disciplina – saobraćajna geografija, koja se bavi proučavanjem prometa ljudi, roba i informacija. Njen cilj je da utvrdi veze između prostornih prepreka sa ishodištem, odredištem, obimom, karakterom i ciljem kretanja ljudi, roba i informacija.

Osnovni saobraćajni pojmovi su:

Saobraćana linija – komunikacija

Saobraćajni centri – čvorovi

Saobraćajna mreža

Saobraćajni sistem

Gravitaciona područja

Saobaćajne linije predstavljaju komunikacije različitih vidova saobraćaja koje povezuju urbane, proizvodne i saobraćajne centre. Zbog karaktera terena kojim se prostiru saobraćajnice, saobraćajne linije retko se mogu poistovetiti sa najkraćim rastojanjem između dva mesta (dve tačke koje ta saobraćajnica povezuje). To je najčešće slučaj kod kopnenog saobraćaja, gde izgradnja saobraćajnica znatno biva uslovljena prirodnim uslovima i faktorima (reljef, hidrografski objekti, šume i sl.), dok je kod pomorskog i vazdušnog saobraćaj znatno češći slučaj da saobraćajne linije odgovaraju najkraćem rastojanju. Same dimenzije saobraćajnih linija definišu se preko njihove dužine, propusne moći i vremenske distance.

Saobraćajne linije se mogu podeliti prema: vrsti saobraćaja (drumski. Železnički, avionski), prema značaju (lokalni, regionalni, međunarodni), prema vrsti prometa (robni, putnički).

Saobraćajni centri (čvorovi) su mesta gde se spajaju dve ili više saobraćajnih linija i stog ili različitih vidova saobraćaja. Važni su jer su to mesta prometa putnika i robe. U vezi sa tim saobraćajni centri se mogu podeliti na aktivne (utovarne), pasivne (istovarne) i tranzitne.

Prema svom položaju u saobraćajnoj mreži, saobraćajni čvorovi se mogu svrstati u tri grupe: složene (više saobraćajnih grana), proste (manji broj grana) i specijalizovane (samo jedna vrsta saobraćaja). Druga klasifikacija je prema njhovoj funkciji, pa se tako saobraćajni centri mogu podeliti na: polifunkcionalne, ekonomske, tranzitne, pogranične, turističke i sl.

Saobraćajna mreža pedstavlja splet saobraćajnih linija i saobraćajnih centara na određenom prostoru. Karakteristike saobraćajne mreže najbolje se mogu sagledati preko njene strukture, potom njenog kvaliteta i gustine. Gustina saobraćajne mreže je istovremeno i važan parametar stepena razvijenosti datog prostora, odnosno pokazatelj je stepen pripremljenosti jedne celini u infrastrukturnom pogledu za priliv investicija i ulaganja u privredu generalno. Zato je poznavanje i izračunavanje gustine saobraćane mreže važno:

a = D*100/P,

gde je a - gustina saobraćajne mreže, D – dužina saobraćajnica i P – površina u km2.

Saobraćajni sistem predstavlja skup veza između saobraćajnih centara, saobraćajnih mreža i tražnje. Ovde se pojam tražnje odnosi na tražnju za kretanjem ljudi, roba i informacija, koja su podstaknuta spletom različitih socioekonomskih aktivnosti u prostoru.

Gravitaciono područje jeste zona (oblast) koja je u saobraćajnom i teritorijalno-funkcionalnom smislu upućena na jedan saobraćajni centar. Veličina ovih zona direktno zavisi od propusne moći saobraćajnog čvorišta, potom od saobraćajno-geografskih odlika oblasti, gustine i strukture saobraćajne mreže i uticaja susednih (konkurentskih) gravitacionih područja. Analizom robnih tokova i tokova putnika, propusne moći saobraćajnica, prirodnih uslova oblasti, kao i nekih ekonomskih parametara može se tačno odrediti veličina gravitacionog područja. Ali ono što je važno jeste da uticaj datog saobraćajnog centra nije isti usvim delovima gravitacionog područja (zavisi od stepena udaljenosti od centra). Tako da periferni delovi gravitacionog područja mogu i jesu pod uticajem svog, ali i susednih saobraćajnih centara (ne može se izvući jasna granica u vidu linije između gravitacionih područja). Najčešće se u razgraničavanju dva gravitaciona područja koristi gravitacioni model:

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]